Пред вама је редослед дешавања
највећег и најзначајнијег догађаја у историји човечанства - Васкрсења
Христовог. У том кратком периоду догодили су се најстрашнији и најцрњи,
али и најлепши и најрадоснији дани од постанка света до данас. Као уводни
догађај у страдања и најаву Васкрсења Христовог наша света Црква помиње чудо у
Витанији:
Лазарева
субота
Сазнавши
да је умро Његов драги пријатељ Лазар, Исус је отишао у Витанију и тамо затекао
уплакане Лазареве сестре Марту и Марију и осталу родбину. И сâм
потрешен тугом, Христос заповеда да отворе гроб не обазирући се на Мартино
упозорење да је Лазар умро пре четири дана. Тада викну громким гласом: „Лазаре,
изиђи напоље!“ И изађе умрли увијен
погребним повојима а Исус рече присутнима: „Раздрешите га и пустите нека иде“.
Многи Јудејци, видевши шта је Господ учинио, повероваше у Њега.
Недеља
– Цвети
Уочи
јеврејског празника Пасхе, кротки и благи Господ, јашући на
магарету, улази у Јерусалим. Народ, а нарочито деца, простиру путем одећу и
палмове гранчице, радосно кличући: "Осана* Сину Давидову! Благословен који
долази у име Господње!" Овај
величанствени дочек је изазвао праву пометњу међу
ученим фарисејима и првосвештеницима, који заслепљени властољубљем и завишћу
одмах почеше да
траже начин како да се реше Христа.
Велики
понедељак и уторак
До
самог тренутка страдања Господ је поучавао народ. У понедељак је проклео смокву
не нашавши на њој плода, и она се, по речи Његовој, убрзо осушила. Овај догађај
има своју симболику: смоква представља изабрани јеврејски народ који није
препознао свог Спаситеља и који је остао духовно бесплодан. Такође, она
представља сваку људску душу која не даје духовни плод. У уторак, Господ је
ушао у храм Божји, и затекавши тамо праву пијацу, истерао трговце, испреметао
столове мењачима новца и клупе онима што су продавали голубове рекавши:
„Написано је: Дом мој - дом молитве нека се зове, а ви начинисте од њега пећину
разбојничку“.
Велика
среда
Иако
је Јуда видео многа чуда и исцељења која је
Исус чинио, он ипак одлучује, заслепљен среброљубљем, да за тридесет
сребреника, јеврејским старешинама, изда Христа.
Велики
четвртак
Господ,
окупивши ученике на Тајној вечери, у једном тренутку устаде, насу воду у
умиваоник и поче, као прости слуга, да пере ноге збуњеним ученицима дајући им
пример љубави и понизности. Затим је открио ученицима да је међу њима издајник,
а онда је загонетно, да остали не би разумели, рекао Јуди: "Што чиниш,
чини брже!"
У
наставку вечере Господ је узео хлеб, преломио га и рекао ученицима:
"Примите, једите, ово је тело Моје које се за вас ломи ради отпуштења
грехова. Ово чините за мој спомен". Затим,
заблагодаривши Богу, узео је чашу вина и пружио је ученицима: "Пијте од ње
сви, ово је крв Моја Новога Завета, која се за вас и за многе излива ради
отпуштења грехова". Овим
чином Господ Исус је установио велику тајну - Свето Причешће која се од те
вечери па све до данас тајанствено врши на светој Литургији у православним
храмовима широм света.
Поучивши
ученике, Господ је отишао са Петром, Јаковом и Јованом у Гетсиманијски врт на
Маслиновој гори. Осећајући скоро страдање, Христос им је рекао: "Жалосна
је душа моја до смрти" а затим се удаљио и пао на колена молећи Бога Оца
да Га избави од страдања: "Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша
ова; али опет не како ја хоћу, него како Ти!". Вративши се са молитве,
затекао је уморне и уснуле ученике и пробудио их речима: "Устаните!
Коначно је дошао Мој час! Син Човечији се предаје у руке грешника. Ево, долази
Мој издајник!".
У том
тренутку из таме засија светлост фењера. Наоружани војници предвођени Јудом стадоше
пред Христа: "Здраво, Учитељу!" рече Јуда издајник и целива Христа.
Тада му Господ рече:
"Пријатељу, зар целивом издајеш Сина Човечијега?". Војници
везаше Исуса и одведоше на суд
првосвештенику где Га без икакве кривице осудише на смрт. Господ је ћутке трпео
сво ругање, ударање, пљување, бичевање...
Велики
петак
Те
ноћи, у дворишту првосвештеникове куће где је Господ мучен, присутни су
препознали Петра, а он, у страху, три пута се одрече да је Христов ученик. Тада
петао запева и Петар се сети да му је Господ на Тајној вечери говорио:
"Пре него петао два пута запева, ти ћеш ме се три пута одрећи!". У
великој тузи, Петар
изађе из дворишта, покаја се и горко заплака.
Насупрот
Петру, Јуда, потрешен Христовом смртном пресудом, увиде да је погрешио што је
издао Господа, врати сребренике првосвештеницима и старешинама, али не могавши
да се избори са душевном муком и немајући веру у
праштање Свемилостивог Бога, он паде у очајање и оде те се обеси.
По
тадашњем закону Јевреји нису могли да изврше смртну казну без потврде римских
власти и зато су одвели Христа Понтију Пилату, римском управитељу Јудеје.
Пилат, не нашавши никакве кривице, предао је Христа Ироду, цару Јудејском, а
овај, опет, не нашавши повод за осуду, ругајући се, нареди да обуку Христа у
беле хаљине и врати Га Пилату. Уз велики притисак јеврејских првосвештеника
Пилат је извео рањеног и окрвављеног Исуса пред народ и предложио да, по
јеврејском обичају о празнику Пасхи, ослободи једног заточника по народној
жељи. Народ, наговорен старешинама, затражи слободу убици и разбојнику Варави.
"Шта хоћете да учиним са
Исусом, прозваним Христом?" упита Пилат, а разјарени народ, опет научен од
првосвештеника, повика: "Распни га, распни!". Као човек слабе воље,
плашећи се побуне, Пилат одлучи да удовољи крвожедном народу и одобри смртну
казну.
Измучен, са трновим венцем на глави, Господ Исус понесе тежак дрвени крст ка Голготи падајући под његовим теретом. Кикот и злобно вриштање народа и првосвештеника пратили су путем Онога који је као добри родитељ пошао на смрт ради спасења своје деце носећи са крстом и сав грех човечанства.
У
подне, док су војници, ругајући се, распињали Христа, Он се молио Богу Оцу за
њих: "Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" Након три сата, иако
је сунце још увек стојало високо на небу, поче чудно да се смркава. У забуни и
страху народ поче да одлази са Голготе. Настаде права тама и тада Господ са
крста каза пророчке речи цара Давида: "Боже мој! Боже мој! Зашто си ме
оставио!" А онда гласно узвикну: "Сврши се! Оче! У руке Твоје
предајем дух Свој!", затим клону главом и испусти дух. У том тренутку на
Голготи се проломи подземни тутањ, земља се затресе, загрми, а завеса у
јерусалимском храму се поцепа сама од себе. И многи гробови се отворише, и
устадоше из њих тела светих који су помрли. Видевши све ово, римски капетан
који је стајао испод крста рече у страху: "Заиста, овај човек беше Син
Божији!"
Да не
би тела распетих остала на крсту у празничне Пасхалне дане, Јудејци замолише
Пилата да распетима преломе ноге и тако убрзају њихову смрт. Сумњајући да је
Исус већ умро, један од војника узе копље и прободе Га у ребра а из ране истече
крв и вода. Угледни и поштени човек по имену Јосиф је добио од Пилата дозволу
да скине са крста тело Христово и сахрани Га у своју пећину-гробницу која се
налазила недалеко од Голготе. Тело помазано мирисима, обавијено плаштаницом,
завојима и убрусом, положише у гроб и затворише великом каменом плочом.
Велика
субота
Сећајући
се да је Исус говорио да ће васкрснути у трећи дан по страдању, Јевреји су још
једном проверили гроб, запечатили гробну плочу и поставили стражу да не би неко
однео тело. Док је тело Исусово почивало у хладном гробу, Господ Исус је душом
сишао у ад, уништио силу ђаволску, ослободио душе свих праведника од постања
света и увео их у рај, у вечни живот.
Васкрс
Рано,
пред свитање, десило се нешто тајанствено и људском разуму непојмљиво: Господ
Исус Христос је устао из мртвих у свом васкрслом и обновљеном телу и изашао из
гроба не повредивши печате. Настао је јак земљотрес. Са неба је сишао анђео у
белој одећи, блиставог лица као муња и одвалио камену плочу са гроба. Војници
су у великом страху пали на земљу лежећи непомично, а када су дошли себи,
отрчали су првосвештеницима и рекли им шта се догодило. Од јеврејских старешина
су добили новац да ћуте о виђеном и да у народу проносе лаж да су у току ноћи заспали
и да су тада дошли ученици и однели тело Христово.
А кад
у рану зору, на гроб дођоше жене мироносице и видеше камену плочу одваљену,
обузе их велики страх јер се пред њих појави светли анђео који им рече:
"Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овдје, јер
устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ и идите
брзо и реците ученицима његовим да устаде из мртвих, и гле, он ће пред вама
отићи у Галилеју, тамо ћете га видети.". Мироносице хитро отрчаше да јаве
Петру и Јовану радосну вест.
Дошавши
на гроб, Апостоли су затекли само чаршаве и убрусе у којима је било умотано
тело Христово. У великој недоумици они одоше кући а Марија Магдалина остаде
горко плачући. Тада се зачу глас: "Жено што плачеш?". Марија помисли
да је градинар и упита да није он узео Христово тело. "Марија!", зачу
се опет а она, дошавши к себи, препозна пред собом Христа и паде пред ноге
Његове вапијући: "Учитељу!". Васкрсли Господ јој рече: "Не
дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему, него иди браћи мојој и кажи им:
Узлазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему".
Господ
се јавио мироносицама на путу за Јерусалим речима "Радујте се! Не бојте
се, идите
те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видети."
Јавио
се и двојици ученика, Луки и Клеопи док су путовали за Емаус, након чега су се они
журно вратили у Јерусалим да испричају апостолима о чудесном сусрету. Док су
још казивали, пред ученике се појави Васкрсли Господ и рече: "Мир
вам!". Мислећи да виде духа, апостоле обузе велики страх. "Што сте
збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге моје,
да сам ја главом, опипајте ме и видите, јер дух нема тела и костију као што
видите да ја имам", рече Господ и показа Своје руке и ноге. Тада им каза:
"Имате ли овде шта за јело?". Ученици му донесоше комад печене рибе и
меда у саћу, а Он узевши, једе пред њима и тако растера сваку сумњу из њихових
радосних душа.
У дана
након Васкрса
Апостол
Тома није био присутан при првом јављењу Господа Христа и није веровао причама оних
који су видели Васкрслог Господа. Говорио је: "Ако не видим на рукама
његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем
руку своју у ребра његова, нећу веровати!". У осми дан по Васкрсу, када су
били окупљени свих једанаест апостола, Господ се опет појавио и рекао:
"Мир вам!" а затим се обратио неверном Томи: "Пружи прст свој
амо и види руке моје, и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди
неверан него веран!". У великом страху Тома приђе, дотаче ране Христове и
узвикну: "Господ мој и Бог мој!". Тада му Господ рече: "Зато што
си ме видио, поверовао си, блажени који не видеше а вероваше!" Ж.П.
